ON PREDVODI ZAVERU PROTIV PUTINA? Jedan od najbližih prijatelja "RUSKOG CARA" označen kao DESTABILIZUJUĆI FAKTOR!

Kremlj je značajno pooštrio mere bezbednosti oko predsednika Vladimira Putina. Navodno je ovaj potez podstaknut sve većim strahom od pokušaja atentata i državnog udara. Ove informacije dolaze iz izveštaja jedne evropske obaveštajne agencije, koji je citirao ruski istraživački medij "Važne priče", a preneli američki "Si-En-En" i "Fajnenšel tajms".

Navodne zavere sa ciljem državnog udara u Rusiji podelile su posmatrače u dva tabora:

• Jedni smatraju da je takav scenario verovatan i da postoji direktna pretnja Putinu, a kao dokaz navode uspešne operacije koje su ukrajinske obaveštajne službe sprovele unutar i van Rusije
• Drugi, pak, smatraju da je to malo verovatno i da su informacije deo kampanje osmišljene da destabilizuje rusku elitu

Većina stručnjaka se ipak slaže da je Putin zabrinut za svoju ličnu bezbednost. Takođe se slažu da tenzije unutar ruske elite rastu - između ostalog zbog ekonomskih teškoća i pritiska koji bezbednosne službe vrše na tehnokrate.

Šojgu označen kao "destabilizujući faktor"

Obaveštajni izveštaj klasifikuje Sergeja Šojgua - bivšeg ruskog ministra za vanredne situacije i ministra odbrane, a sada sekretara ruskog Saveta bezbednosti - kao "potencijalni destabilizujući faktor".

Iako je navodno izgubio raniji uticaj, ovaj bivši ministar i dalje može da predstavlja potencijalni rizik za Putinovu strukturu moći, kaže Roman Anin, osnivač "Važnih priča", nezavisnog ruskog istraživačkog medija sa sedištem u Rigi. Anin sugeriše da su u Rusiji "porasle tenzije između bezbednosnih službi" i da su se "borbe između klanova" pojačale, dok je Putinova uloga posrednika među elitama smanjena.

- Šojgu je godinama bio vođa izuzetno uticajnog klana. Kao ministar odbrane i šef Ministarstva za vanredne situacije, uspeo je da dovede veliki broj ljudi pod svoju komandu i integriše ih u koruptivne mreže. To je, u suštini, nešto slično mafijaškoj omerti (kodeksu) - rekao je Anin u intervjuu za "Dojče vele" (DW).

Sergej Šojgu i Vladimir Putin su dugogodišnji prijatelji. Zajedno su provodili odmore, a na fotografijama koje je objavljivao Kremlj vidi se kako beru pečurke ili pecaju u tajgi. Šojgu je pod Putinom 12 godina vodio Ministarstvo za vanredne situacije. Putin ga je 2012. imenovao za ministra odbrane, a 2024. je smenjen. Prema rečima posmatrača, Šojgu je pao u nemilost, između ostalog i zbog neuspeha na frontu u Ukrajini.

S obzirom na krivični progon njegovih bivših zamenika, Šojgu ima razloga da se plaši da bi ista sudbina mogla da zadesi i njega, kaže Anin.

Putin se plaši za sopstvenu bezbednost

Prema izveštajima evropske obaveštajne agencije na koju se poziva portal "Važne priče", Putin se plaši potencijalnog atentata od strane pripadnika ruske političke elite - i to takvog u kojem bi mogli biti upotrebljeni dronovi. U aprilu je anonimni ruski kanal na Telegramu "VCHK-OGPU" izvestio da Kremlj strahuje od pretnji povezanih sa dešavanjima unutar zemlje.

Govorilo se, između ostalog, o potencijalnim napadima dronovima koji su organizovani direktno u Moskvi, a ne kontrolisani van Rusije. Tradicionalna vojna parada na Crvenom trgu, kojom se obeležava Dan pobede navodno je bila na ivici da bude gotovo potpuno otkazana.

U međuvremenu se mere bezbednosti u prestonici pojačavaju:

• u nekoliko okruga su prekinute komunikacione veze
• mobilni sistemi za elektronsko ratovanje raspoređeni su u centru grada
• bezbednosni protokoli unutar Kremlja su pooštreni

Pošto je Putin iskreno zabrinut za svoju bezbednost, Kremlj se na kraju odlučio za paradu u manjem obimu, ali je i smanjio učestalost svojih javnih pojavljivanja.

Prema rečima političkog analitičara Abasa Galjamova, uspešna ubistva ruskih generala - koja se pripisuju ukrajinskim obaveštajnim službama - takođe su razlog za Putinovu zabrinutost.

Da li bi Šojgu mogao da predvodi puč

Galjamov u razgovoru za DW tvrdi da se unutrašnji sukobi unutar ruskih bezbednosnih agencija i elita intenziviraju, i da određene frakcije deluju sa sve većom nezavisnošću - zaobilazeći tradicionalnu ulogu Kremlja kao posrednika. Ipak, prema njegovom mišljenju, elite i dalje izbegavaju otvorenu konfrontaciju, radije čekajući da vide kako će se situacija razvijati, kako bi se tome prilagodile.

Galjamov, međutim, ostaje skeptičan u pogledu Šojguove uloge - vidi ga kao oslabljenu figuru kojoj nedostaju potrebni resursi i podrška. Politikološkinja Jekaterina Šulman napominje da objavljeni izveštaji ne govore o "zaveri koju predvodi Šojgu".

Britanski politikolog i stručnjak za Rusiju Mark Galeoti odbacuje izveštaje o navodnoj zaveri protiv Putina kao "namernu dezinformaciju". On tvrdi da oni ne odražavaju stvarnu pretnju. Cilj toga je, kako sugeriše, da "podstakne paranoju među ruskom elitom", a ne da pruži "ozbiljnu procenu" situacije.

Zašto elita neće svrgnuti Putina

Vladajuće elite nisu monolitna grupa sa zajedničkim interesima, naglašava politička analitičarka i bivša službenica ruske Centralne banke Aleksandra Prokopenko na Jutjub kanalu "Carnegie politika". To je, tvrdi ona, razlog zašto do sada nije bilo značajnih pokušaja državnog udara. Izuzetak je, napominje, bio ustanak u junu 2023. koji je predvodio Jevgenij Prigožin, osnivač plaćeničke grupe "Vagner".

Prokopenko Putinov sistem moći opisuje kao niz piramida, izgrađenih oko pojedinačnih pokrovitelja i povezanih sa raspodelom resursa i pristupom procesima donošenja odluka. U tom modelu, učesnicima nedostaje zajednički koordinacioni centar i zbog toga nema preduslova za kolektivnu akciju. Sve dok predstavnici tog sistema od Putina dobijaju više nego što bi mogli bez njega, nema podsticaja za otvoreni sukob, kaže Prokopenko.

Ona ipak ne isključuje mogućnost da se situacija promeni ako resursi unutar sistema počnu da se smanjuju. Zbog rata i sankcija, taj "kolač" je već smanjen i sada se raspoređuje u korist vojske i s njom povezanih industrija.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ DW/ Prenela: T.M.)